Покајање Мустај бега личког (Автовац) 0001    Пију пиво аге у Удбини, 0002    А пред њима Ћејван ага стари. 0003    Све ти аге рахат у мејхани 0004    Ал’ нерахат старац Ћејван ага. 0005    Он не пије вина и духана, 0006    Већ на демир наслонио главу, 0007    А прољева сузе од очију, 0008    Ал пита га тријест Крајишника: 0009    „Стари дједо, наша поглавице, 0010    Што прољеваш сузе од очију, 0011    А не пијеш вина ни духана, 0012    Каква ти је велика невоља?” 0013    Ал вели им ага Цејван ага: 0014    „Кад питате, право ћу вам казат. 0015    А знате ли, а безобразници, 0016    Ево пуно седам годин’ дана, 0017    Како нам је бего погинуо; 0018    Нијесте се море потежили, 0019    Да сиђете на бегову луку, 0020    Да видите обурване куле 0021    И бегову сиротињу тешку 0022    И Бећира, Мустај бега сина. 0023    А знате ли, а безобразници, 0024    Што имамо добра на Крајини, 0025    Све смо с бегом стекли Мустај бегом 0026    Ев’ Узавља од наше Крајине 0027    И у њему Узавац Јована, 0028    Који нам је бега посјекао, 0029    А не хтјесте, да ми растечемо, 0030    Да ми нашег бега осветимо. 0031    А знате ли, а безобразници, 0032    Кадно бего бјеше на Крајини, 0033    Све по тријест ага у мејхани, 0034    Ми пијемо, а Мустај бег плаћа. 0035    Кадно бегу истом затужјесте 0036    И сви бутун бега замолисте, 0037    Да идете у земљу ћесарску, 0038    Не бисте ли што год шићарили, 0039    Да уздигне силовиту војску, — 0040    Тада Врсић бајрактару дође 0041    Из Њемачке у пјану мејхану. 0042    Па г’ упита бег Мустај бег лички: 0043    „ „Мој Врсићу, беже бајрактаре, 0044    Јеси л’ био у земљи ћесарској, 0045    Јеси л’ гдје год шићар опазио, 0046    А гдје бисмо добро шићарили?” ” 0047    Тад бајрактар Мустај бегу каже: 0048    „Мој Мустај бег, право ћу ти казат, 0049    Ту сам био читав мјесец дана, 0050    Под тебдилу ишо низ Ћесарску, 0051    Све сам гледо за наске шићара, 0052    А гдје би се шићарили Турци. 0053    Ја сам добар шићар опазио, 0054    У Узављу куле по Узављу, 0055    Међу њима Јованова кула. 0056    На њој никог Јован да имаде, 0057    Само двије сестре Јованове: 0058    Млада Мара и старија Јања. 0059    Нигдје куле ни пандура нема, 0060    Ласно бисмо шићар шићарили.” ” 0061    Тада бего на ноге скочио: 0062    „ „Ето аге пљачке и шићара! 0063    Ја ћу салтен сестру Јованову, 0064    Ви остали шта је кому драго.” ” 0065    Сваки оде своме завичају. 0066    Бег задрма сву Крајину листом, 0067    Па поведе војску на Узавље. 0068    А кад беже у Команду дође, 0069    Ту заставу добру оставио. 0070    Ту остави седам буљук-баша, 0071    Три Козлића и пет Опузлића, 0072    За свакијем по стотину друга. 0073    У њих се је беже поуздао, 0074    Да чувају Команду планину. 0075    Бего диже силовиту војску, 0076    Па удрио право на Узавље, 0077    Попалише по Узављу куле 0078    И велико покупише благо. 0079    Бег удари Јовановој кули, 0080    Ал’ утече Узавац Јоване, 0081    Близу му се море придесило, 0082    У демијам морем дубокијем 0083    Он побјеже у земљу Талију; 0084    Затужи се талијанском краљу. 0085    Краљ му даде регулану војску, 0086    Прије Турак’ у Команду дође. 0087    Бего даде седам буљук-баша, 0088    Из Команде испртљаше Турци 0089    И богазе у њој оставише; 0090    Хилу бегу учинише Турци, 0091    А у логор падоше солдати. 0092    Вид’ у бега кршна таксирата: 0093    Не шће Турке из Узавља вратит, 0094    Веће три дни преданио туна, 0095    Успали се бутун Далмација, 0096    Бего пође и понесе благо 0097    А кад дође Команди планини, 0098    Гдје је своје оставио Турке, 0099    Кад Турчина ђавољега нема, 0100    Већ дочека регулана војска, 0101    А из лига запуца парада 0102    Да виш кавге и покоља љута! 0103    Ту смо били и очим’ видјели, 0104    Кад погибе бег Мустај бег лички, 0105    Јован скочи осјече му главу. 0106    Кад погибе командар пред војском, 0107    Ми прскосмо на четири стране. 0108    Тада су се ископали Турци: 0109    Је л’ овако било Крајишници?” 0110    У ријечи у којој бијаху, 0111    Док рекоше, ето им сердара. 0112    Ћејван ага агам говорио: 0113    „Немојте му селам прихватити!” 0114    Сердар Мујо на одају дође, 0115    Селам викну Турцим’ на одаји. 0116    Полако му селам прихватише, 0117    Не шће стари селам прихватити, 0118    Већ сердару леђа окренуо. 0119    Сердар њему ријеч говораше: 0120    „Ћејван дједо, прдежина стара, 0121    А шта сам ти учинио криво, 0122    Те си мени леђа окренуо?” 0123    А стари му ријеч говораше: 0124    „Муч’ сердаре, турски хрсузине, 0125    Који краве и кобиле крадеш! 0126    Бег те агом начинио, рђо, 0127    Велику ти жупу поклонио, 0128    У њој кмета пет стотина кућа. 0129    На Хрвату кулу направио 0130    И на њу ти ферман добавио, 0131    Кад ти на њу ферман добавио, 0132    На годину по стотину ћеса. 0133    Ев’ Узавља од наше Крајине, 0134    И у њојзи Узавац Јоване, 0135    А не хтјесте да ми раскућимо.” 0136    Да ми нашег бега покајемо 0137    Тада му се сердар насмијао, 0138    Па он старом ријеч говорио: 0139    „То истина није, живота ми! 0140    Ја сам седам пута салазио, 0141    А за главу Узавац Јована. 0142    Ниј’ Узавље што је прије било, 0143    Јер се Јован кршно утврдио. 0144    Кад је бегу главу пограбио, 0145    Добио је у седам краљева, 0146    Ах мој старче, седам кеса, блага, 0147    У команди седам богазова, 0148    Начинио седам чардакова, 0149    А у њихке метнуо солдате, 0150    А пред њиха кави командаре. 0151    На Узављу начинио кулу, — 0152    Од жива му грома изгорјела! — 0153    На њу топи ни кумбаре не ће. 0154    Ја сам синоћ стиго из Узавља. 0155    Веће стари, да ти чудо кажем: 0156    Што је сада мису курисао, 0157    Таке мисе у краљева нема, 0158    А у пољу под бијелом кулом, 0159    Ту ће седам кумпанија доћи, 0160    И од сваког краља честитога, 0161    Сваки ће му прилог оправити — 0162    Није шала, Мустај бега глава! 0163    И Јању је сестру оправио, 0164    Италији талијанском краљу, 0165    Да истјера звона Италије, — 0166    Биће дернек читав мјесец дана, 0167    Па сам дошо, прдежино стара, 0168    Ја ћу кућу своју раскућити, 0169    А двије ћу земље уздигнути: 0170    Сву Крајину и Унђуровину, 0171    А бели ћу миси ударити, — 0172    Прије, стари, него петн’ест дана — 0173    Де ми књигу у одаји пиши, 0174    Старац дједу у Унђуровини, 0175    Ала Пајдак Хајдар алај-бегу, 0176    Нек уздигне Турке Унђуровце, 0177    Ја ћу дизат моје Крајишнике.” 0178    Тада стари на ноге скочио, 0179    Па сердара упут пољубио, 0180    Осталијем Турцим говорио: 0181    „Над сердара нема командара!” 0182    Сердар Мујо притиште ђогата, 0183    Њима рече: „Спремајте се Турци.” 0184    Оде Мујо својој танкој кули. 0185    Не прође му ни много земана, 0186    Он састави силовиту војску. 0187    А кад сиђе под команду Мујо, 0188    Туна Мујо оставио војску, 0189    Онда Мујо командарим’ каже: 0190    „Даље нама сада хода нема, 0191    Док не спремим шпије и уходе, 0192    Да ја видим, моја браћо драга, 0193    Је л’ му Јања стигла из Талије, 0194    Јер без Јање, ударити не ћу, 0195    Јер је са ње беже погинуо.” 0196    Рекоше му: „Ког ће спремит Мујо?” 0197    Док испаде ускок Раде мали, 0198    Баш службеник бега Мустај бега: 0199    „Ја ћу, Турци, ја ви вјеру дајем, 0200    Чисти ћу ви хабер донијети! 0201    Ту не жали Раде погинути, 0202    Већ дајте ми до два побратима, 0203    О, Халила брата сердарева 0204    И из Босне Накић Хусеина.” 0205    То је Мују врло мука била. 0206    Продрије се Ибрахиме Тале : 0207    „Хоће Мујо, ни питат те не ће! 0208    Раде стазе у Команди знаде, 0209    Гдје нијесу попали солдати, 0210    Те ће свести побре у Узавље.” 0211    Па скочише, те се оправише, 0212    Па по ноћи право у Команду. 0213    Раде знаде стазе у Команди 0214    И он сиђе у поље Узавље. 0215    Кад погледа, мису опазио, 0216    Бијели је свијет опколио, 0217    А попети свилени чадори. 0218    Тада Раде побрам’ говорио: 0219    „Вид’те силе, а вид’те управе, 0220    Није ласно куртарисат ондје. 0221    Већ чустел’ ме оба побратима, 0222    Кад дођемо Јовову чадору, 0223    Хусеине ти нам коње прими, 0224    Ја ћу упут под чадора Јову, 0225    А ти замном, Мујагин Халиле, 0226    Не мој ништа зборит чифтелијо, 0227    Ја ћу лагат а клети се криво.” 0228    Па у алуз коње натјераше, 0229    Док Јованов чадор угледаше, 0230    На њему је од злата филарда. 0231    Пред чадором коње разјахаше, 0232    Хусеину коње додадоше. 0233    Раде упут под чадор униђе, 0234    А за њиме Мујагин Халиле, 0235    Па са главе скинуше шкрљаке. 0236    А кад сједи Узавац Јоване 0237    У шћемлији, ноге прекрстио, 0238    Ђејисија на њем Мустај бега, 0239    А за пасом пушке Мустај бега. 0240    Кад то видје ускок Раде мали, 0241    Сва на њему длака устанула, 0242    Па пољуби Узавац Јована. 0243    Погледа их Узавац Јоване, 0244    Па он Рада под чадором пита: 0245    „Гранадири, оклен вас имадем?” 0246    Раде лаже, а куне се криво: 0247    „Из Задарја, из нашега града, 0248    Ја бајрактар задарскога краља, 0249    Ови ми је њему породица, 0250    Па нас оба оправио амо, 0251    У мису ти прилог оправио, 0252    Да будемо и теферичимо, 0253    Је л’ ти Јања дошла из Талије, 0254    И када ћеш мису завршити?” 0255    А Јован им ’вако говораше: 0256    „Сјутра ће ми Јања сестра доћи, 0257    У недјељу мису завршити, 0258    Онда ћемо теферичовати, 0259    Ви хајдете у пјану мејхану, 0260    Све ће Јован крчмарици платит.” 0261    Па одоше у пјану мејхану, 0262    А Марија на чардаку била, 0263    Иста сестра Узавац Јована. 0264    Кад опази три фисли солдата, 0265    Како јашу коње к’о и Турци, 0266    Марија се упут осјетила, 0267    Па отален на ноге скочила, 0268    Упут стрча у пјану мејхану, 0269    Па опсова крчмарицу младу: 0270    „Што ће теби Турци у мејхани?” 0271    Крчмарица на Марију викну: 0272    „Муч Марија, језик прекинула! 0273    Јеси ли ми вјеру заложила, 0274    Кад ми Турци у мејхану дођу, 0275    Да ћу теби за њих проказати. 0276    Јесу Турци, ни тајит их не ћу. 0277    Ево Маро Мујова Халила, 0278    Доста си ме упитала за њег.” 0279    Тада Мара сједе у одаји, 0280    Па Турцима рече у мејхани: 0281    „Гдје сте Турци, јазук вама било, 0282    Јер освету бегу не чинисте!” 0283    А Раде јој ријеч говораше : 0284    „Је ли вјера Јованова Маро, 0285    Да ти кажем, да проказат не ћеш?” — 0286    „Не ћу Раде, ја ти вјеру давам, 0287    Јер смо с Турак’ срећу изгубили.” — 0288    „Ено Маро, силе и ордије, 0289    Сјутра ће нам ударити Турци.” 0290    Тада Мара Раду проговара: 0291    „Поздрави ми твога командара, 0292    Нек’ чувају Узавац Јована, 0293    Утећ’ ће им морем дубокијем, 0294    Кад је прије куртарисо главу. 0295    Знате л’ Турци што је прије било 0296    Код вашега ћоравог тертиба, 0297    И вашега бега Мустај бега. 0298    Ви бјежите, не ноћите овдје!” 0299    Оде Мара на бијелу кулу, 0300    Овдје сједје до акшама Раде. 0301    Кад их тавна ноћца прихватила, 0302    Они добре коње узјахаше, 0303    Побјегоше Команди планини, 0304    А остали Мују под Команду. 0305    Уведоше командари Рада, 0306    Све им што је и како је, каже. 0307    Мујо викну Ибрахима Тала: 0308    „Досле си нам био торбоноша, 0309    Сад те мећем командарем Тале, 0310    Да од’јелиш треће хисе војске, 0311    Да замамиш осам чардакова, 0312    Ја одведох Унђуровце Турке, 0313    Право Тале, миси и веснеси.” 0314    Па се тако насулише Турци: 0315    Тале прими осам чадорова, 0316    Мујо сиђе миси и веснеси 0317    И бијелој Јовановој кули, 0318    Па опколи су четири стране. 0319    Дочекаше баљемез топови, 0320    А из лига запуца парада; 0321    Ломи дрвље, а крши камење, 0322    Обарају коње и јунаке, 0323    По Узављу запалише куле. 0324    Паде тама око мисе равне, 0325    Грми, сјева, а крв се прољева. 0326    А јадне ти све прошасте кавге! 0327    Да виш кавге и покоља сада! 0328    Доцкан Мују на ум припануло, 0329    Шта је Мара казивала Раду. 0330    Он под собом отјера ђогата 0331    До лимана, гдје су им ђемије, 0332    Па на води осјече ђемије. 0333    Поробише, мису запалише 0334    И бијелу Јованову кулу, 0335    А и двије цуре заробише; 0336    Ухватише Узавац Јована, 0337    Доведоше бегу Бећир бегу. 0338    Мнидијаху Турци Крајишници, 0339    Да ће водит Узавца Јована, 0340    До мрамора бега Мустај бега, 0341    Да ће м’ ондје посијећи главу. 0342    Ал опет су мерхаметли Турци, 0343    Одведу га собом у Турћију, 0344    Јован рече да б’ се потурчио, 0345    А и двије сестре Јованове. 0346    Бећир њега не хтје отурити, 0347    Већ је њега слатко прихватио 0348    И са њиме вијек вјековао, 0349    Свога баба тако покајао.